Вече посвећено прози Радована Бели Марковића, одржано у четвртак, 10. новембра са почетком у 19:30, по свему је било необично и успело јер су уважени професори Ломпар и Микић истакли и апострофирали значај Марковићеве прозе у компарацији са знаменитим српским и светским писцима.  

Његово дело виртуозно показује разлике између литературе и стварности, а симболима и иронијом истиче судбину појединца.



Марковићева проза је низ мозаичних сцена у којима се меланхолично зауставља време, а писац приповеда гласом високог модернизма.



Посебно је значајна Марковићева прича о библиотеци и Лазаревцу, а изабрану прозу је читао сам писац и Зоран Белошевић, глумац.