Промоција монографије „50 година уметничког рада Зорана Д. Ерића“ у издању Библиотеке „Димитрије Туцовић“ из Лазаревца одржана је у Модерној галерији у Лазаревцу. На промоцији су, поред аутора говорили: Гроздана Ранковић, примењени уметник, Владимир Петровић, академски сликар и ликовни педагог и Јасмина Иванковић, директорка библиотеке. Своје утиске о стваралаштву Зорана Ерића, искуства и заједничке успомене са присутнима су поделили и Алекса Павлић, академски сликар, Душан Рајшић, академски вајар, Радмила Булатовић, библиотекар саветник и Милица Матијевић, библиотекар саветник.

Иначе, сама монографија је настала поводом 50 година уметничког и педагошког рада Зорана Ерића. Сам аутор нас, својим текстовима, води кроз различите фазе свога стваралаштва, а његов ученик, Алекса Павлић, својим фотографијама илуструје наводе. Поред ауторских у монографији имамо још текстове историчара уметности Вучина Бурић - Богатство и јединство на сликама Зорана Ерића, и Александра Јовановића Бириља - Ликовни педагог и сликар. Ту су и текстови колега, уметника - Миливоје Симић,Владимир Петровић и Милутин Ранковић. Такође, ту су текстови и дугогодишњигх сарадника - новинар, др Милорад Ђоковић, историчар, Ратко Вукелић, као и сарадници из Библиотеке - Радмила Булатовић, Милица Матијевић и Јасмина Иванковић.



Монографија обухвата све периоде рада и стваралаштва Зорана Ерића, а фотографије су распоређене по мотивским целинама: Старо српско наслеђе, Наша лепа Србија, Мртве природе, Портрети, Акт као ликовни мотив, Та дивна створења, Сећање на Први светски рат, Сликарство по узору на велике уметнике, Слике и цртежи, Нацрти за витраже, После великог праска, Сећање и снови, Графике у дизајн центру. Један од прилога је и списак самосталних изложби које је овај уметник имао, поред Лазаревца, на територији читаве СФРЈ, од Славонске  Пожеге до до Херцег новог, али и значајне изложбе у Келну. Ту су и бројне групне изложбе и колоније. Фотографије у прилогу илуструју управо богату излагачку активност, али и бројне награде од којих је најзначајнија Златна плакета града Загреба коју је добио за слику „Зелени предео“ 1988. године.

Посебно поглавље је педагошки рад у Атељеу „Сезан“  који постоји од 1996. године и кроз који је прошло хиљаде ученика основних и средњих школа. многи су и касније наставили дизајнерске школе и факултете ликовне или примењене уметности. Оно што је интересантно за Зорана Ерића је да је детињство провео у Рудовцима, месту у околини Лазаревца из ког су потекли бројни ликовни уметници попут Милије Белића, Миливоја Симића, Гроздане Ранковић, али и Цаје Радојичића.