ЛАУРА БАРНА О ИСИДОРИ СЕКУЛИЋ
У среду 27. новембра у 18,30 часова у Свечаној сали библиотеке „Димитрије Туцовић“ биће одржана трибина „ИСИДОРА“. О животу и раду наше познате књижевнице говориће Лаура Барна, српска књижевница и историчарка уметности. У оквиру трибине емитоваће се и краћи документарни филм који приближава њено стваралаштво савременим читаоцима.
Исидора Секулић је била наша књижевница, преводитељка, интелектуалка и једна од најобразованијих личности свога доба.
Осим у Србији, Исидора се образовала и у Будимпешти, а претпоставља се да је докторирала у Немачкој. Цео радни век је провела радећи у просвети. Исидора је пуно путовала, била је полиглота и писала је приповетке, есеје и књижевне критике. Говорила је енглески, француски, руски, немачки, норвешки и шведски.
Већи део свог живота живела повучено, не дозвољавајући да јој приватност постане јавна. nКако због ове своје тајанствености, тако и због тога што се није удавала нити имала децу, била је предмет многобројних злурадих коментара - од оних о физичком изгледу до спекулација о њеној личности.
Иако је радила у просвети, овај посао није волела и често је одсуствовала са њега како би могла да путује. Током својих путовања настојала је да упозна културу и начин живота nземље у којој борави, те је као резултат боравка у Норвешкој написала путопис „Писма из Норвешке“ - у којем је дочарала природу и живот Норвешке.
Када се 1926. године оснивао српски огранак међународне организације писаца – ПЕН, Исидора је била једина жена од свих оснивача, као и први секретар организације. Прва жена академик која је примљена у Српску академију наука и уметности (САНУ), била је управо Исидора Секулић, 1950. године.
Исидора је била једна од централних књижевних фигура модернизма у Србији, цењена од стране других књижевника, интелектуалаца и људи из културе свога доба. Своје личне ствари је завештала Универзитетској библиотеци Светозар Марковић у Београду, у којој се оне и данас налазе.