У среду 30, октобра, са почетком у 19 часова, оджаће се промоција прича монаха Теодосија под називом "Додир" и пројекција филма "Сеобе се настављају вечно".

Монах Теодосије „Додир“

Вођен унутрашњим стваралачким импулсом, наш савременик, хиландарски монах Теодосије, написао је збирку приповедака. Оне, са једне стране, прате традицију хиландарских монаха, писаца, али већи део има мотиве који су везани за један давни, световни, али свепрожимајући живот.

Језик и мисао прате традицију наше народне приповетке, традицију коју су успостављали Лаза Лазаревић, Јанко Веселиновић, Бора Станковић, Душан Радић, Анђелко Крстић, Драгиша Васић...

Теодосијеве приче говоре о минулом времену, о људима који су живели на земљи и од земље. Има и приповедака из градског живота, из манастирског живота; обједињује их посебан поглед аутора, са великим бројем вешто приказаних детаља и нијанси. Сликајући свет Мачве, у коме је поникао, али и друге крајеве наше земље – описује људе и људске судбине на топао, меланхоличан, трагичан – и веома упечатљив начин.

Након неколико промоција у Београду - представљање књиге наставља се по Србији, Европи и свету...

О причама говори професор књижевности Бошко
Милосављевић.

---

Сеобе се настављају вечно
Документарни филм

Од времена Јелене Вукановић, мађарске краљице, жене Беле Другог Слепог, па кроз доба Деспота Стефана Лазаревића и његових ратника, до бурног седамнаестог и осамнаестог века – Срби су играли једну необичну ролу у такозваној „Горњој земљи“.

Тај израз користили су наши сународници из Срема, Баната и Бачке, да означе пределе које су њихови земљаци масовно насељавали, на крајњем северу. Беч, Коморан, Сентандреја, Темишвар и многи други градови, вароши и предели били су крајња дестинација бројних сеоба које су се одвијале вековима. Српских сеоба. Из тога света потиче и Милош Црњански, кога је Михиз истакао као ,,највећег писца српског језика, откад се њим говори и пише“, а чији су цитати украсили овај документарни приказ.

Овај четрдесетоминутни филм показује богат српски културни легат који и данас постоји у Мађарској, упркос томе што у тој земљи данас живи свега десет хиљада људи нашег порекла.Аутори филма крећу се кроз живу српску прошлост, приказујући наше задужбине, споменике, музеје и друге важне грађевине и историјске успомене које се налазе у Будимпешти, Сентандреји и другим српским насеобинама у том делу света. Наратор је Бојан Жировић, а о људима, сеобама, споменицима и догађајима из овог сегмента историје говоре др Динко Давидов – Српска академија наука и уметности, др Мило Ломпар – Филолошки факултет у Београду, др Бојан Поповић – кустос Галерије фресака и Његова светост патријарх српски господин Иринеј.

Продуцент филма је Милан П. Кићевац, а редитељ Бошко Милосављевић.